Herodot je Rođen u 484 godine pre  n. e. u Harikalnasu. Na svoje prvo putovanje bio je primoran već u mladosti, on je sa članovima svoje porodice morao da beži od Harikalnačkog tiranina Ligdamida na ostrvo Samos.  

Iako je naklonjen polisu Atini, a bio je u odličnim odnosima sa državnikom, govornikom i vojskovođom Atine Perikleom. Herodot je voleo Atinu, to iskazije u njegovom delu gde ističe izuzetnu važnost Atine u Grčo-persijskim ratovima. Proputovao je tri velika putovanja, Prva je bila na Severu, u Skitiju i Trakiju. Drugo je bilo na jug u drevni Egipat. Egipatska kultura je dosta uticala na Herodota, a za lep utisak su zaslužni Egipatski sveštenici iz Memfisa i Tebe. Treće u malu Aziju gde se susreo sa Vavilonskom i Persijskom kulturom

Svoje delo pod nazivom “ISTORIJA”  je podeljena na 9 knjiga nazvana po 9 muza- zaštitnice komedije, istorije, astronomije, tragedije, religijske i ozbiljne poezije, ljubavne lirike. epskog pesništva i elegije, muzike i igračke veštine i horksog pevanja.

U prve 4 knjige Herodot opisuje sukobe Grka i Varvara. Pominje istoriju Liđanja. Pripoveda i o turbulentnoj istoriji Atine i Sparte. Potom opisuje Istoriju Lidije i njenu propast i na kraju piše o Osvajanju Vavilona od strane Kira Velikog. Opisuje perskijski pohod na Egipat, kao i pobunjenike pokorenog Vavilona, takođe i dolazak Darija na vlast persije i njegovo osvajanje ponovno Vavilona.  U 5. knjizi se spominje jonski ustanak protiv persijanaca, a grci su zatražili pomoć od grčih polisa u kome su se odazvali Atina i Eretrija. Jonski ustanak je bio povod za Grčko-persijske ratove. U u zadnjih 4 poglavlja pominju se gčko-persijski ratovi.