Hanibal je rešio da ide Rimu iza leđa. Ovaj sukob Hanibala i Rima je drugi punski rat. Kartagina je u prvom punskom ratu, kada je Hanibal bio dete, izgubila svoju mornaricu. Tako je Hanibal morao marširanjem do Rima. 218. pre n.e. krenuo je prelazak preko Pirineja, a potom i preko Alpa, sa zajedno računajući i pešadiju i konjanike 52 000 vojnika i 38 slonova.

Ipak, penjanje preko Alpa je bilo više iscrpljujuće nego borba sa Rimskim vojnicima, a retko koji slon je uspeo da preživi. Te je Hanibal 218. pre n. e. u novembru stigao u Padsku ravnicu na severu Italije.

Malo su odmarali i Hanibal pokorava Taurine i na reci Ticina je naišao na dobrodošlicu rimskih vojnika, a domaćin (vojskovođa) je bio Publije Kornelije Scipion. Hanibal osvaja pobedu. Vest o velikom porazu rimske vojske je uticalo na to da konzul Tiberije Sempronije Long dođe sa Sicilije na Apeninsko poluostrvo . Usledila je bitka kod Trebije 218. godine pre n. e. Hanibal je idalje ređao pobede. Zimi u 217. godine krenula je ofanzifa prema jugu. Prešavši močvarne predele oko reke Arno, na kojem je izgubio oko od konjuktivitusa, sukobio se sa rimskom vojskom, pod voćstvom novog konzula Flaminija kod Trazimerskog jezera. Tada je osramotio rimljane, pošto su izgubili 30 000 ljudi. Rim nije imao ko da brani, ali ni Hanibal nije imao sredstava da ga napadne. Rimljani su zbog straha proglasili za diktatora Kvinta Fabija Maksima. On je imao taktiku da  ne ulazi u otvoreni sukob, već da malo po malo sa manjim odredima napada njegovu vojsku. Rimljani su za to imali previše ponosa.

Hanibal je opustošio Apuliju i Kampaniju. Međutim kada je hteo da se vrati u Apuliju iz Kampanije, na put mu je stao Fabije. Tada je iskoristio lukavstvo. Zavezao je baklje za stoku, pa su rimljani pomislili da su to kartaginjani. Kada su shvatili da su nasamareni, Hanibal je već zauzeo prolaz… Zbog ovog poraza, Fabije je smenjen.