Jedan tužan i tragičan život srpskog kralja…
Srbija danas pamti legendarne Dušanove pohode, raskošne manastire kralja Milutina, ogromnu privredu kralja Uroša I, ali mi nekako deluje da zaboravljamo na jednog dobrog vladara koji je izbegavao ratove i na kraju izdan i pogubljen na najsuroviji način…
Detinjstvo provedeno na mongolskom dvoru
Verovali ili ne Mongoli su stigli iz daleke Azije čak do Srbije, a Bugarsku su već uzeli kao vazala. Tako Srbija se nešto zavadila sa Bugarima, osvojila nekoliko strateških mesta, i to je alarmiralo kana Nogoja, predstavnika mongolske vlasti u Bugarskoj. Da bi kralj Milutin izbegao sukob sa tatarima (mongolima), na njihov dvor poslao je, kao taoca, svog sina Stefana Uroša III.
Buna, pokajanje, snažan udarac...
Kada se konačno vratio u Srbiju, od svog oca je dobio Zetu na upravljanje. Međutim, na nagovor vlastele, Stefan je digao 1313 ili 1314. oružije na svog oca. Posle kratkotrajnih borbi, Milutin je ponudio Stefanu pregovore. Ovaj, jadan, dirnut očevim rečima je silno hteo da se ovo završi i da dobije oproštaj od oca. Ali kada ga je video, Milutin je imao drugu nameru. Zarobio ga je i poslao u Skoplje gde je oslepljen.
Na kraju je otišao u najlepši grad toga doba u prognanstvu, u Carigrad. Nije mu ni tamo bilo lako. Dobio je sina Dušicu i Dušana. Stariji sin mu je preminuo. Ipak, Milutin je pred svoju smrt pozvao Stefana da se vrati u Srbiju.
Vratio se po ono što je njegovo!
Stefan je bio zakoniti naslednik srpskog trona još od doba pre prognanstva, ali to se promenio. Kada ga je prognao, Milutin je za svog naslednika odredio sina iz drugog braka Stefana Konstantina. Stefan se vratio u Srbiju i predstavio je javnosti svoju povraćenu sposobnost vida. Rekao je da mu je Sv. Nikola iscelio oči u snu. Tako je dobio ogromnu podršku u narodu i crkvi. Nasledili su vojni sukobi između Stefana Konstantina i Stefana Dečanskog. Na kraju Stefan Dečanski odnosi pobedu.
Ali na šahovskoj tabli se javlja još jedan igrač! Sin, Milutinovog brata Dragutina, Vladislav II. On je vladao severnim oblastima, Mačvom, Usorom i čak Beogradom. On je imao podršku Ugarske, a možda i bosanskog bana. Ipak, Stefan Dečanski je uspeo da nadjača sve protivnike i da savlada Vladislava. On nije ponavljao greške svog oca, već mu je ponudio da živi u Bosnu, ali on se obredelio da živi u Ugarskoj…
Ponovo buna, ali je sada on otac!
- godine odigrala se bitka kod Velbužda. Tu su srbi razbili Bugare i obezbedili apsolutnu prevlast nad Balkanskim poluostrvom. Stefan Dečanski je bio pošten vladar. Nije želeo tuđe ognište, niti je dozvolio svojim velikanima da pljačkaju Bugarske teritorije. To je jako smetalo vlasteli…
Na nagovor vlastele, mladi kralj Dušan započinje bunu protiv svog oca 1331. Njihove vojske su se sastale kod Skadra, ali Dušan se povukao preko reke Bojane i na kraju izmirio sa ocem. Međutim, ipak se odlučio da napadne iznenada oca! Tako ga je napao kod kraljevog dvora Nerodimlja, na Kosovu, i opkolio u tvrđavu Petrič. Brzo se predao.
Uhapšen je i zarobljen u tvrđavi Zvečan, gde je i preminuo. Postoje više teorija kako je preminuo, možda je zadavljen ili je umro prirodnom smrću. Svakako je sigurno da je preminuo 1331. godine.
Leave a Reply