Oni su napravili logor kod Rumunskog grada Karansebeša. Tokom jedne noći Husari, elitna austrougarska konjica, je otišla u izviđanje. Tada su naišli na Rome, koji su im ponudili rakiju. Kada su husari kupili rakiju, pešadija je došla i zatražila je malo i za sebe. Ali arogantni husari su to odbili. Nastao je sukob u austrijskoj vojsci. Da stvar bude još gora neki iz pešadije je povikao “Turci!” “Turci!”. Tada su svi bežali gde su stigli pucajući svakog ko vidi. Kada su krenuli kod svog logora. Austrijski generali su povikali na nemačkom “Stanite, Stanite!” t.j. “Halt, Halt!”. Dok su nemci razumeli šta je oficir rekao, drugi narodi našli su se u još većoj panici! Jedan od oficira je toliko bio ubeđen u napad turaka da je naredio napad artiljerije na sopstvene vojnike!

Kada su turci došli do Karansebeša obradovali su se. Jer nisu prstom mrdnuli, a dobili su Karansebeš. 

Ovaj rat završio se 1791. godine. Međutim to nije značio predah za istraumiranu vojsku, pošto su austrijanci zajedno sa prusima napali Francusku kako bi porazili revoluciju.

Takođe u ovom ratu se borio i Karađorđe. Ali za razliku od budućih ratova, on ovde nije bio glavni baja. Koča Anđelković je sa srpksim dobrovoljcima, frajkorima, stigao čak do Kruševca! Ali na kraju rata je Koča Anđelković naboden na kolac. Karađorđe će malo više od decenije kasnije predvoditi Prvi sprpski ustanak.