Šta su “Fat man” i “Little boy”
1941 Godine dogodio se napad na Američku bazu na Havajima, Perl Harbor, od strane Japanske mornarice. To je prouzrokovalo rat SAD-a sa Japanom i Ulazak SAD-a u Drugi Svetski Rat na stranu saveznika. Ovaj Rat se završio velikom katastrofom, bacanjem atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
Pravljenje atomske bombe; Projekat "Menhetn"
Nacistička Nemačka je pokrenula svoj nuklearni program 1939. godine. Naučnici su znali kako bi zlo nastalo da Nemci ovladaju Nuklearkama. Te su mnogu naučnici kao na pr. Albert Ajnštajn, Enriko Fermi, judžin Figner, Edvard Teler i Leo Silard su bili zabrinuti, a većina njih je našla utočište u SAD-u. Zbog toga Enrik Fermi i Leo Silard su molili Ajnštajna da obavesti Američku vladu o opasnosti iz Evrope. Kada je Vlada SAD-a čula za ovo, počela je svoj nuklearni program zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Kanadom. Projekat je bio u strogoj Tajnosti, iako, ironično, bilo je 130 000 radnika. Na čelu “Menhetn” projetka bili su najveći naučnici 20. veka (Albert Ajnštajn nije učestvovao u “Menhetn”), ali od svih njih izdvajao se naučnik Openhajmer, otac atomske bombe. Prvi uspešan patent bio je test pod nazivom “Triniti”, kada su je bacili Novom Meksiku.
"Sada Postadoh smrt, uništitelj svetova".-Openhajmer
Bombardovanje Hirošime i Nagasakija
1945 godine. Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD-a, umire i njega menja Hari Truman. 70 naučnika i istraživača je napravilo peticiju o tome da se Japan ne bombarduje. Ali, nažalost, ova peticija nikada nije ni stigla do Harija Trumana. Pa je 6. avgusta 1945. godine atomska bomba “Little Boy” je pala na Hirošimu i odmah ubila 140 000 ljudi!
Japan je bio u šoku! Oni nisu znali šta se dogodilo. Kada im je SAD dao odgovor, oni su pristali da se predaju uz par uslova. Ali Amerikanci nisu imali strpljenja, te su 9. avgusta iste godine bacili još jednu nuklearku pod nazivom “Fat man” na Nagasaki, koja je pobila61 000 hiljadu ljudi!
Posle toga Japan je Kapitulirai, a narednog meseca Hitler je počinio samoubistvo i tako okončao najveću patnju i istoriji čovečanstva.
Tokom i posle kosovskog boja
Knez Lazar sakupio je vojsku koja je trebala da se suprotstavi turcima na kosovu. Ovo je samo nagađanje istoričara, ali navodno, postoji šansa da je Marko Kraljević učestvovao u kosovskom boju na strani turaka, ali ipak ostaje samo nagađanje…
Posle Kosovske bitke i smrti Kneza Lazara, Moravska Srbija (Srbija) je takođe upala u vazalstvo. U bitci na Rovinama 1395 godine odigrala se bitka između turaka i hrišćana u kome je Marko učestvovao. Uoči bitke Marko je navodno poželeo da hrišćanska strana pobedi, makar on morao da pogine, što se i desilo.
Leave a Reply