Kako je Jovan Cvijić postao najveći srpski geograf?
Jovan Cvijić objavio je preko 100 naučnih dela, putovao je i izučavao balkan. Pomogao je u definisanju Granica Kraljevine Jugoslavije. Bio je stalan profesor u velikoj školi i univerzitetu u Beogradu, a on lično je osnivač Geografskog Društva u Srbiji! Ali morao je da počne od samog početka, iz malene Loznice.
“Треба се навићи и о проблему, послу, професији дуго, кадшто и непрекидно мислити, док се нађу решења. Има светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле планови научног рада. То доба духовне луцидности и креативности ваља употребити, а не по оној обичној људској, још више оријенталној тромости мислити на одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди, организам је зато да се честито утроши.”-Jovan Cvijić
RODNO MESTO I OBRAZOVANJE.
Jovan Cvijić rođen je u Loznici 11. oktobra 1865. godine. Otac mu se zvao Todor i bio je trgovac. Osnovnu školu završio je u Loznici, a prve 2 godine niže gimnazije završio je u rodnom gradu, a potom i preostale dve u Šapcu. Potom je završio višu gimnaziju u Beogradu. Takođe su u njegovoj generaciji bili i srpski pesnik Milorad Mitrović i i srpski matematičar Mihailo Petrović Alas.
Po završetku više gimnazije 1884, vratio se u rodni zavičaj, nadajući se da će dobiti stipendiju da studira medicinu u Praizu, Beču ili Pešti. Ali izdleda da je sudbina za njega imala druge planove. Tada je po savetu nastavnika iz Šabačke gimnazije, Vladimira Karića, upisao prirodno-matematički odsek u velikoj školi u Beogradu, koje je završio u naredne 4 godine, t.j. do 1888. Cvijić je osim iz geografije izgleda bio i talentovan za jezike pošto je tokom svog školovanja učio čak 3 jezika! Engleski, francuski i nemački. A školske godine 1888/1889 je predavao geografiju u drugoj muškoj beogradskoj gimnaziji.
Potom je 1889 godine upisao studije fizičke geografije i geologije na Bečkom univerzitrtu. Tamo je bio okružen vrhunskim naučnicima i predavačima, poput Albreht Penka, geologa i geografa, Edvarda Ziza, geologa i ekologa i Juliusa fon Hana, meteorologa.
Neumoriv Jovan Cvijić pune 3. decenije!
Jovan Cvijić bio je neumoran više od tri pune decenije, za koje je objavio preko 100 naučnih radova! Putovao je po Balkanskom poluostrvu pod teškim uslovima, bilo zbog nepristupačnosti terena ili zbog pilitičkih odnosa i dešavanja. Tokom svog studiranja je objavio svoj prvi naučni rad. Za vreme raspusta, Cvijić je dosta išao na putovanja, ali ne kako bi odmarao, već kako bi izučavao. Tako je odabrao da piše o Krasu, koji je izučavao u Istočnoj Srbiji. Doktorsku disertaciju po nazivom “Das Krastphanomen” odbranio je 1892. godine. Njegov rad je pozitivno uticao na naučne krugove širom sveta. A na njegovu adresu stizala su mu pisma u kome su naučnici hvalili Cvijićev rad.
Ali jedan njegov rad će promeniti svet nauke. Naime, 1896. godine na planini Rili u Bugarskoj, pronašao je tragove pleistocene glacijacije. Glacijacija podrazumeva pojavu stalnog snežnog-ledenog pokrivača na zemlji. Ledeno doba počelo je do pre 2 miliona godina, a završilo se pre 10 000 godina. Do tada je vladalo mišljenje da je ledeno doba zahvatilo samo Alpe, ali ovo otkriće je pomerilo granice.
Dobar dan Nastavniče!
Jovan Cvijić je imao i predavačku karijeru. Prvi put se okušao, već pomenuto, 1888/1889 godine, kada je predavao geografiju u drugoj muškoj beogradskoj gimnaziji. Predavao je fizičku i geografiju Balkanskog poluostrva u Velikoj školi u Beogradu kao redovan profesor. Kada se 1905. godine u Beogradu osnovan univerzitet, tu je predavao kao jedan od 8 redovnih profesora.
Određivanje granica Kraljevine Jugoslavije
Jovan Cvijić na konferenciji u Parizu od januara 1919. do januara 1920., predstavljao Kraljevinu Jugoslaviju. Konferencije su organizovali pobednici velikog rata kako bi došlo do mirovnih preogovora. Jovan Cvijić je u ovome imao važnu ulogu. Jugoslaviji je uspeo da pripoji Banat. Italija se igrala rimskog casrtva, pa su hteli celu jadransku obalu za sebe, ali čika Jova im je objasnio da moraju da dele, tako što im je uzeo delove dalmacije.
Određivanje granica Kraljevine Jugoslavije
Jovan Cvijić je osnivač Srpskog geografskog društva, zajedno sa grupom drugih geografa. Bio je predsednik srpskog geografskog društva do svoje smrti 1927. godine. Osnovao je Geografski zavod filozovskog fakulteta čiji je bio njegov upravnik takođe do svoje smrti. Osnovao je takođe “Glasnik srpskog geografskog društva”.
Njegova najpoznatija dela na početku karijere su:
- 1889. „Ка познавању крша Источне Србије“;
- 1891. „Преконошка пећина“;
- 1893. „Географска испитивања области Кучаја“;
- 1893. „Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији“;
- 1895. „Карст, географска монографија“;
- 1896. „Извори, тресаве и водопади у Источној Србији“.
A kao već iskusan naučnik su:
- 1922. „Ђердапске терасе“;
- 1925. „Карст и човек“;
- 1925. „Карст и српске народне приповетке“.
Leave a Reply