Čovek koji se odrekao vlasti kako bi postao monah!
Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić. Bio je najmlađi sin velikog Stefana Nemanje. Iako nije mogao da postane kralj, otac mu je dao da upravlja Zahumlje, ali problem je bio što on to nije želeo.
"Samo sloga srbina spašava!"
Mladi i ambiciozni čovek
Rastko Nemanjić je rođen oko 1174. godine. Imao je starijeg brata Vukana i Stefana. Iako nije po zakonu mogao da postane kralj, otac mu je dao oblast Zahumlje na upravljanje. On je to iskoristio kao kartu za beg, pošto je ubrzo nakon toga pobegao i nastanio se u Ruskom manastiru svetog Pantelejmona. Dobio je monaško ime Sava, kako ga i dan danas znamo.
Povratak princa u svoju zemlju
Sava se ponovo susreo sa ocem 1197. godine, kada je, tada još uvek Stefan Nemanja, došao na Svetu Goru i sam se zamonašio i dobio ime Simeon. Sava i Simeon su 1198. godine obnovili manastir Hilandar, koji će u narednim vekovima, biti jedan od centara pravoslavlja u Srbiji, kao i na Balkanu.
Pre nego što je otišao na Svetu Goru, Stefan Nemanja je proglasio svog srednjeg sina,
Stefana, za velikog župana Srbije. To je bilo neobično, jer je prihvaćena praksa da najstariji sin nasledi titulu. Slika o Simeonovom autoritetu nam prikazuje da se Vukan, najstariji sin, pobunio tek posle njegove smrti 1199. godine.
Veliki sukobi su zavladali u Srbiji. Vukan uz pomoć ugara preuzima vlast 1202, a Stefan vraća vlast uz pomoć bugara 1203. Ni na Svetoj Gori nije bilo mirno. Krstaši su osvojili Carigrad, centar pravoslavlja, i na Svetoj gori su prisiljavali pravoslavce da pređu u katoličanstvo. Sava je zbog toga preneo mošti Simeonu u Srbiju. Tada jedan monah zavodi red u državi tako što miri zavađenu braću iznad tela njihovog oca. “Mir, Mir, Mir niko nije kriv”-Govorio je Sveti Sava
Sveti Sava u svojim najboljim danima
Posle turbulentnih vremena u Srbiji i na Balkanu, Stefan Prvovenčani je doveo prosperitet našoj zemlji. Pad Carigrada i Vizantije bio je veliki udarac pravoslavlju. Uprkos tome u Srbiji su se održavale pravoslavne vrednosti. Stefan Nemanjić, t.j Prvovenčani, je imao viziju da Srbija bude međunarodno priznata država. To je jedino bilo moguće kada bi ga Patrijath ili Papa krunisao. Posle višegodišnjih pokušaja, Papa ga je krunisao za kralja 1217. godine, čime Srbija dobija autonomiju. Jedino što se ne zna je ko je krunisao Stefana Nemanjića. Neki tvrde da je to bio Papa, dok drugi tvrde da ga je krunisao Sveti Sava.
Tekovina Svetog Save
Sveti Sava putuje u Nikeju 1219 godine. gde se nalazio Vaseljenski patrijarh. Dok nije otišao u Nikeju, srpska pravoslavna crkva (SPS) je bila pod Ohridskom arhiepiskopijom. Ali posle te 1219. godine Srbija je dobila svoju nezavisnu arhiepiskopiju, a Sveti Sava je dobio tu čast da postane prvi srpski arhiepiskop. Osim ovoga, pravio je manastire, školovao narod, širio pravoslavno hrišćanstvo, koje je će biti neophodno da se održi nacionalna svest tokom turaka. Sveti Sava je svakako jedan od najznačajnih srba u istoriji naše prelepe zemlje, nadam se da ste shvatili ogromnu veličinu Sv. Save.
Sve ima svoj kraj...
Sveti Sava je tokom povratka iz Jerusalima 1236. godine, preminuo u Bugarskoj prestojnici Trnovo. Njegov sinovac, kralj Vladislav je preneo Njegove mošti u manastir Mileševe. Ali, na našu veliku žalost, njegove mošti su spaljene 1534. godine.
Leave a Reply