Vojskovođa koji je vodio slonove preko Alpa!
Orkužen vojnim genijalcima, Hanibal je još kao mali stekao osećaj za ratovanje. Kartaginski vojskovođa krenuće na put koji će ga staviti u istorijskim udžbenicima širom sveta. Može se slobodno reći da je vojskovođa od kojeg je Rim najviše strepeo!
"Pronaćićemo put ili ćemo ga sami napraviti"-Hanibal kada su ga pitali kako će preći Alpe
Učenje zanata
Hamilkar Barka imao je tri sina, Hazfrubala, Magona i Hanibala. Svo troje će biti vojskovođe, ali samo će ovaj 3. ući u istorijske udžbenike.
Kao dete, njegov otac je bio zauzet osvajanjem Pirinejskog poluostrva. Kada je Hamilkar preminuo, nasledio ga je njegov zet Hazdrubal. On je 226. pre n. e. sklopio mir sa rimljanima na reci Ebro.
Kada je preminuo Hanibal preuzima kormilo, i on se nije zadovoljio teritorijom do reke Ebro. Na samom početku doneo je mir južno od reke Ebra, pokoravajuci plemena. Njegova ambicija je bio Rim. Sagunt je bio grad južno od reke Ebro i sklopio je savez. To je prostor na kome je bila Hanibalova vlast. Zbog toga napada Sagunt i osvaja između 219. i 218. pre n. e.
"Hanibal je pred vratima!"
Hanibal je rešio da ide Rimu iza leđa. Ovaj sukob Hanibala i Rima je drugi punski rat. Kartagina je u prvom punskom ratu, kada je Hanibal bio dete, izgubila svoju mornaricu. Tako je Hanibal morao marširanjem do Rima. 218. pre n.e. krenuo je prelazak preko Pirineja, a potom i preko Alpa, sa zajedno računajući i pešadiju i konjanike 52 000 vojnika i 38 slonova.
Ipak, penjanje preko Alpa je bilo više iscrpljujuće nego borba sa Rimskim vojnicima, a retko koji slon je uspeo da preživi. Te je Hanibal 218. pre n. e. u novembru stigao u Padsku ravnicu na severu Italije.
Malo su odmarali i Hanibal pokorava Taurine i na reci Ticina je naišao na dobrodošlicu rimskih vojnika, a domaćin (vojskovođa) je bio Publije Kornelije Scipion. Hanibal osvaja pobedu. Vest o velikom porazu rimske vojske je uticalo na to da konzul Tiberije Sempronije Long dođe sa Sicilije na Apeninsko poluostrvo . Usledila je bitka kod Trebije 218. godine pre n. e. Hanibal je idalje ređao pobede. Zimi u 217. godine krenula je ofanzifa prema jugu. Prešavši močvarne predele oko reke Arno, na kojem je izgubio oko od konjuktivitusa, sukobio se sa rimskom vojskom, pod voćstvom novog konzula Flaminija kod Trazimerskog jezera. Tada je osramotio rimljane, pošto su izgubili 30 000 ljudi. Rim nije imao ko da brani, ali ni Hanibal nije imao sredstava da ga napadne. Rimljani su zbog straha proglasili za diktatora Kvinta Fabija Maksima. On je imao taktiku da ne ulazi u otvoreni sukob, već da malo po malo sa manjim odredima napada njegovu vojsku. Rimljani su za to imali previše ponosa.
Hanibal je opustošio Apuliju i Kampaniju. Međutim kada je hteo da se vrati u Apuliju iz Kampanije, na put mu je stao Fabije. Tada je iskoristio lukavstvo. Zavezao je baklje za stoku, pa su rimljani pomislili da su to kartaginjani. Kada su shvatili da su nasamareni, Hanibal je već zauzeo prolaz… Zbog ovog poraza, Fabije je smenjen.
Najveći poraz u istoriji Rima, bitka kod Kane
- pre n.e. Hanibal zaplenjuje Kanu. Tadašnji konzuli su za veliku bitku skupili 80 000 ljudi. Mariširali su ka Apuliji i naišli na Hanibala na levoj obali Aufidusa. Tada je krenula ogromna bitka, bitka kod Kane. Centar Hanibalove vojske činila je pešadija, a krila konjica. Rimljani su napali slabi centar, upali su u Hanibalovu zamku. Konjica ih je opkolila i sravnila sa zemljom. Mnogi senati i konzul su ubijeni.
Kukavički, ali isplativo...
Rimljani su primenjivali onu, kukavičku, taktiku protiv Hanibala. Koristli taktiku spaljene zemlje, t.j. spaljivali su sve što je Hanibalu moglo biti od koristi. Problem je što ni sami kartaginjani nisu više podržavali Hanibala.
Bitka kod Zame, Propast Hanibala i Kartagine
203. godine pre n.e. Scipion Afrikanac iskrcao je na obalu Afrike. Tada je nameravao da osvoji Kartaginu. Sastao se sa Hanibalom kako bi pregovarali o miru. Rimljani su bili jasni, trebalo je da se plati otšteta, napusti svoje teritorije na Pirinejskom poluostrvu i da ograniče svoju flotu. Kartagina se uzdala u Hanibala, pa su sve ovo odbili.
Sa 36 000 pešaka i 4000 konjanika Hanibalovih vojnika protiv 29 000 pešaka i 6100 konjanika Scipiona Afrikanca, su se sukobili kod Zame 202. godine pre n.e. Tri linije Hanibalove vojske sukobile su se sa rimljanima. Nameravao je da Slonovima probije rimske linije i ostatak reši konjicom, ali njegova na brzinu prikupljena vojska nije bila iskusna, za razliku od iskusne rimske vojske. Hanibal je retko kad završio dan sa porazom, ali taj dan je bio taj. Poraz je ujedno odlučio pobednika drugog punskog rata.
201. pre n.e. Kartagina je prihvatila Ultimatum Rima.
Posle Punskih
Posle prvog dela ratne karijere, spremao se da postane sufet Kartagine. Uspeo je i uveo neke radikalne reforme. Ipak Rim je idalje strahovao od Hanibala, te su tražili Kartagini da ga predaju. Na kraju je otišao u dobrovoljno izgnanstvo. Otišao je u Tir, glavni grad Fenikije. Potom je bio u službi pojedinih kraljeva protiv Rima, ali je nakraju Rim uspeo da ga satera u ćošak i da ne bi došao u ruke rimljana, digao je ruku na samog sebe…
Leave a Reply